Олимпијске игре (ОИ) (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες, енгл. Olympic Games, фр. Jeux Olympiques) су скуп међународних спортских такмичења у различитим дисциплинама које су подељене на летње и зимске. И зимске и летње олимпијске игре одржавају се сваке четири године. До 1992. одржаване су у истој години, а од тада се одржавају наизменично, сваке две године. Некада се погрешно називају и Олимпијадом, како је у античкој Грчкој називано раздобље између двеју олимпијских игара. Службени назив олимпијских игара, нпр. конкретно игара 2004. године у Атини гласи: „XXVIII Олимпијске игре модерног доба“.

Сматра се да су античке олимпијске игре (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες) први пут одржане 776. п. н. е. у Олимпији, у Грчкој, и одржавале су се све до 393. н. е. На почетку су се одржавале само у античкој Грчкој, а оживљене су крајем 19. века деловањем француског барона Пјера де Кубертена. На његов предлог је у Паризу 23. јуна 1894. основан Међународни олимпијски комитет (МОК), а први председник тог тела био је Грк Деметриос Викелас. Те игре, односно „Прве олимпијске игре модерног доба“ одржане су 1896. године у Атини, и од тада се одржавају сваке четири године. Изузетак је био у време Првог и Другог светског рата. Прве Зимске олимпијске игре одржане су у Шамонију у Француској, 1924. године.

Зимске олимпијске игре су се одржавале такође сваке четири године, исте године када и летње, закључно до 1992. године и игара у Албервилу у Француској, када је због гломазности олимпијског програма, али и због захтева моћних ТВ кућа одлучено да се раздвоје термини одржавања летњих и зимских игара. Прве следеће Зимске олимпијске игре су одржане 1994. године у Лилехамеру у Норвешкој. На Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу биће одржана 302 такмичења у 28 спортова. На Зимским олимпијским играма 2006., било је 84 такмичења у 7 спортова.

...даље...

• 8. август: У Пекингу су отворене XXIX летње олимпијске игре.
• 8. август: Грузијске снаге ушле су на подручје сепаратистичке провинције Јужне Осетије. Русија је одговорила слањем тенкова у Јужну Осетију.
• 6. август: Фудбалери Партизана пласирали се у треће коло квалификација за Лигу шампиона након победе над Интером из Бакуа од 2:0.
• 6. август: У Гучи је отворен 48. Драгачевски сабор трубача.
• 6. август: Војска Мауританије извела је државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија (на слици). Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мохамед Улд Абдел Азиз.
• 3. август: Преминуо Александар Солжењицин, руски писац, нобеловац и дисидент из времена Совјетског Савеза.
• 3. август: У људском стампеду у хиндуистичком храму у држави Химачал Прадеш на северу Индије, погинуле су 123 особе, а више од 300 је повређено.

Вики вести - Остале вести

• 1879. - Родио се Емилијано Запата, мексички револуционар (на слици).
• 1879. - Умро је Емануел Херман Фихте, немачки филозоф.
• 1902. - Родио се Пол Дирак, енглески физичар.
• 1918. - Почела је битка код Амијена која је означила почетак савезничке Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату.
• 1929. - Немачка летелица Граф Целепин започела је пут око света.
• 1949. - Бутан је постао независна држава.
• 1974. - Амерички председник Ричард Никсон је у телевизијском обраћању нацији најавио да ће сутрадан поднети оставку због афере Вотергејт.

• ... да је електричну столицу изумео зубар?
• ... да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
• ... да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
• ... да се Александар Грејам Бел никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
• ... да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
• ... да је отварач за конзерве изумљен тек после 48 година постојања конзерви?